Џипови на удару мафије
У Србији се највише краду “фолксвагенова” возила и то пре свега “голфови” и “пасати”, а затим следе “заставини”, “аудијеви”, “мерцедесови”, “BMW” и “опелови” модели. Током првих шест месеци ове године украдено је 1.687 возила, од којих је 681 полиција пронашла и вратила власницима. За осталима се трага.
– Од укупног броја украдених возила у Србији око 57 одсто украде се на подручју Београда. Конкретно, током првог полугодишта нестало је 970, а пронађена су 394 возила. Следе Нови Сад (182), Ниш (73), Сремска Митровица (44), Шабац (43), Крагујевац (34) и Крушевац (33) – каже мајор Божидар Стојилковић, из Одсека за сузбијање имовинских деликата Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије.
“Голфови” на удару
По његовим речима, највише се краду аутомобили који се секу због продаје у деловима, а то су “голфови” генерације од “јединице” до “тројке”, као и “заставини” модели “југо”, “101” или “128”. Заправо “заставе” су често на врху најугроженијих марки када су у питању крађе, јер је највећа потражња за њиховим деловима, а дешава се да се кријумчаре у БиХ или у Македонију где су ови аутомобили и данас присутни у знатнијем броју.
Тако је на граничном прелазу Прешево откривена “застава 128” са македонским таблицама, украдена у Србији још 1993. године, када је била скоро нова. Враћена је власнику у изненађујуће добром стању. Недавно је ухапшена група из Ниша која је у Београду крала “заставе”, а затим их одвозила на југ Србије.
– На удару ауто-мафије крајем прошле и почетком ове године била су луксузна теренска возила као што су модели “бе-ем-веа” Х5 и Х3, или “фолксваген туарег”. У том периоду нестало је више од тридесет тих возила – објашњава Стојилковић.
Занимљиво да се мало краду јужнокорејска возила, која су иначе све квалитетнија, па и она јапанских произвођача који имају врхунске моделе. Разлог је да овдашње тржиште цени пре свега немачке аутомобиле, али и чињеница да се јапански идентификациони бројеви шасија возила веома тешко фалсификују.
Новији и луксузнији аутомобили, као што су “голфови четворке” или “петице”, или модели “аудија”, “мерцедеса” или “бе-ем-веа” кријумчаре се у Црну Гору, БиХ, Албанију или Бугарску где добијају фалсификовану документацију, а затим се препродају. Има и скупоцених аутомобила украдених у државама ЕУ који се пребацују чак у Ирак.
– Некада су се возила крала ноћу, данас се те крађе дешавају током целог дана. У главном граду је у том смислу посебно ризичан Нови Београд због великих паркинга и близине аутопута којим крадљивци могу брзо побећи. Крађе се често дешавају и на болничким паркинзима попут оног на ВМА или код КБЦ “Бежанијска коса”. Извршиоци кривичних дела знају да се грађани у болницама дуже задржавају, а међу много аутомобила тешко је приметити обијање возила – каже Стојилковић.
Тешко доказивање
Овај полицајац, који је већи део каријере провео на сузбијању крађа моторних возила, сматра да закон релативно благо санкционише ову врсту криминала. Крађу аутомобила члан 213. КЗ Србије дефинише као “неовлашћено коришћење туђег возила”. Стојилковић сматра да је то рецидив старих времена, када су се “фиће” крале да би се неко возао док има горива. Максимална запрећена казна по данашњем закону за крађу аутомобила је пет година затвора, под условом да је реч о максимално отежавајућим околностима. У пракси, овај криминал се тешко доказује посебно када је реч о организаторима, па се изричу мање казне.
Ризик од крађе аутомобила немогуће је у потпуности елиминисати. Стојилковић саветује грађанима да уграде било какав систем заштите, од механичких полуга, преко прекида струје, до аларма, јер свака предузета мера одвраћа део извршилаца од њихове намере. Посебну пажњу треба посветити документацији приликом куповине половних аутомобила која се често нуде уз разна “овлашћења”, а у ствари реч је о продаји украденог аутомобила. Грађани који сумњају да им је приликом куповине половног возила понуђена фалсификована документација могу се обратити најближој полицијској станици где се брзо могу обавити неопходне провере.